Profil GTZ-a

Nemačka organizacija za tehničku saradnju (GTZ) d.o.o. je preduzeće za međunarodnu saradnju na postizanju održivog razvoja, a koje posluje širom sveta. Ono nudi rešenja za političke, ekonomske, ekološke i socijalne razvoje u globalizovanom svetu koja su održiva u budućnosti. Njegov glavni nalogodavac je Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ). Pored toga, preduzeće radi i za druge savezne resore, za vlade drugih zemalja, za brojne međunarodne nalogodavce poput Evropske komisije, Ujedinjenih nacija ili Svetske banke, kao i za preduzeća iz privatnog sektora.

GTZ ima preko 30 godina izgrađenog iskustva u oblasti međunarodne saradnje. U više od 130 zemalja Afrike, Azije Latinske Amerike, u zemljama u tranziciji Istočne Evrope i u novim nezavisnim državama, ovo preduzeće zapošljava oko 9.600 saradnica i saradnika, od kojih su oko 1.100 izaslani stručnjaci, a oko 8.500 domaće snage. GTZ je zastupljena u 65 zemalja sa vlastitim kancelarijama. U centrali u Ešbornu kod Frankfurta na Majni radi oko 1.000 osoba.

Saradnja Nemačke sa Srbijom počela je u jesen 2000. godine, kada je Nemačka organizacija za tehničku saradnju (GTZ) po nalogu Savezne vlade Nemačke otvorila koordinacioni biro u Beogradu. Kao preduzeće sa dugogodišnjim iskustvom u zemljama u tranziciji GTZ podržava srpsku Vladu u stvaranju demokratskih pravno-državnih i modernih tržišno-privrednih okvirnih uslova prema standardu EU. GTZ ciljano prenosi praktična iskustva iz procesa približavanja susednih država EU, podržava partnerske organizacije prilikom usklađivanja srpskih zakona sa evropskim pravom i koristi svoja znanja prikupljena prilikom njihovog sprovođenja u tešku upravnu praksu.

U Srbiji se aktivnosti u okviru tehničke saradnje koncentrišu na sledeća težišta:

• Unapređenje privrede i zapošljavanja
• Reforma uprave i finansija
• Prekogranični regionalni razvoj

Po nalogu BMZ-a, GTZ podržava srpske partnere u uspešnoj rekonstrukciji njihove ekonomije, njihovih preduzeća i njihovih upravnih struktura, krči put ka novim tržištima i podstiče težnje ka integraciji u Evropsku zajednicu. Na sledećim stranicama biće predstavljeni pojedinačni programi unapređenja privrede i zapošljavanja, stručnog obrazovanja, jačanja komunalnih upravnih struktura i savetovanja iz oblasti prava i privatizacije. Zajedno sa srpskim partnerima GTZ je od početka sledio integralni pristup unapređenju privrede i zapošljavanja koji uključuje sve donosioce odluka na državnoj i privatnoj strani.

U duhu strategije regionalne saradnje, GTZ posebno podstiče prekogranične aktivnosti, sa ciljem uklanjanja prepreka u oblasti trgovine i saradnje. Cilj je da se ujednače ekonomski okvirni uslovi različitih zemalja na Balkanu.

Kontakt:

Deutsche Gesellschaft für Technische
Zusammenarbeit (GTZ) GmbH

Regionalni biro Zapadni Balkan
Šef kancelarije:
Dirk Thomsen
Dag-Hammarskjöld-Weg 1-5
Postfach 5180
65726 Eschborn
Deutschland

Tel: --- 49 6196 79-2322
Fax: -- 49 6196 79-7367
E-mail: Dirk.Thomsen@gtz.de

Koordinacioni biro Srbija
Šef kancelarije: Uwe Stumpf
Župana Vlastimira 6
11040 Beograd
Srbija

Tel./Fax: 381 11 2666 544
----------- 381 11 3067 830
E-mail: gtz@eunet.yu


Komunalne usluge - Poboljšanim komunalnim uslugama pridobiti poverenje građana

Uska grla na lokalnom nivou. Privredni embargo, posledice rata, politička izolacija i težak tranzicioni proces ostavili su tragove u Srbiji. Mnoge opštine su usled zatvaranja bivših državnih preduzeća izgubile svoju ekonomsku podlogu. Posledice su bile nezaposlenost, nedovoljno posla za zaposlene i ekonomski pad čitavih oblasti u zemlji. Potrebne su ogromne investicije u infrastrukturu. Opštinama nedostaju novac i know-how kako bi sanirale javne ustanove za komunalno snabdevanje. Upravo u manjim i srednjim opštinama u Srbiji nastaju tesna grla: deficiti kod snabdevanja vodom za piće, nedostatak postrojenja za prečišćavanje vode, neefikasno korišćenje energije itd. Veliklm gradovima je, za razliku od toga, u najvećoj meri pošlo za rukom da izgrade svoje komunalne usluge uz pomoć međunarodnih programa za unapređivanje.

Regionalni organi uprave i opštine stoje pod velikim pritiskom da moraju da postignu uspeh. Na svom reformskom putu moraju da preuzmu nove zadatke i da poboljšaju efikasnost i ekonomičnost javnih preduzeća za komunalno snabdevanje, kako bi zadobile poverenje svojih građana.

Lobiranje za opštine. Kao savetodavno preduzeće sa međunarodnlm iskustvom po pitanjima decentralizacije, na nacionalnom nivou konsultujemo „Stalnu konferenciju gradova i opština` (SKGO) da bolje zastupa interese opština u odnosu na srpsku Vladu. Važna nam je sistematičnost, iniciramo forume za diskusije sa različitim akterima iz domena komunalnog razvoja, a takođe organizujemo i mreže. Tako se o iskustvima u saradnji sa centralnom vlašću diskutuje u okviru radnih grupa ovog udruženja gde se pripremaju teme i prosleđuju donosiocima političkih odluka u vidu političkih predloga. Clljano podržavamo i razmenu iskustva sa mrežom udruženja opština Jugoistočne Evrope (NALAS).

Na nacionalnom nivou, dodatno, pružamo svoj doprinos i u odnosu na zakonodavstvo, koristimo naša iskustva na opštinskom nivou i unosimo ih u proces diskusije.

Strateška partnerstva za razvoj kapaciteta. SKGO je naš strateški partner. Ona fungira kao partnerska organizacija opština i ima zadatak da ih podržava u njihovom razvoju. Ona je istovremeno i glavni primalac sredstava, nosilac znanja i posrednik. Naše angažovanje je usmereno prevashodno ka institucionalnoj izgradnji SKGO. Znanje u vezi sa planiranjem i upravljanjem prosleđuje se opštinama-članicama udruženja; stručno osoblje iz udruženja i iz opština se obučava i usavršava i stručno prati u samom radu.

Na nivou Vlade, naš partner je Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom Republike Srbije. Pored toga ostvarujemo tesnu saradnju i sa drugim resornim ministarstvima, poput Ministarstva za nauku i ekologiju, Mlnistarstva za energetiku i rudarstvo, Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu kao i Ministarstva za javnu upravu i lokalnu samoupravu. Osim toga sarađujemo i sa naučnim institutima i fakultetima, privrednim komorama kao i nevladinim organizacijama.

Lokalna samouprava po evropskom uzoru. U tesnoj saradnji sa stručnim odborima SKGO, posebno sa Odborom za komunalne usluge i stanovanje i Odborom za energetsku efikasnost, izrađujemo strateške komunalne pozicije. Ove pozicije se na osnovu Evropske povelje o lokalnoj samoupravi unose u proces donošenja političkih odluka. Od velikog interesovanja za opštine su, pre svega, teme upravljanja otpadom, snabdevanje vodom i uklanjanje otpadnih voda kao i komunalna energetska efikasnost.

Uz podršku radnih grupa SKGO, na političkom nivou otvaramo veće manevarske prostore za opštine. U radnim grupama na prvom mestu stoje transparentna razmena informacija i pravedno podmirivanje interesa. U uskoj saradnji zajedno izrađujemo podrobne informacije i osnove za donošenje odluka na sednicama odbora.

Izgradnja komunaine konsultantske kompetencije. „Nauka se susreće sa opštinom` i „Znanje u akciji` su gesla kojima se obuhvataju naši zajednički napori sa SKGO. U tom smislu radimo na izradi baze podataka o stručnjacima iz domena srpske naukc. Ova baza podataka administrira podatke o tome `ko je ko u domenu upravljanja otpadom, vodoprivrede i energetike u Srbiji`. Ona čini osnovu za kontinuiranu, kritičku i na rešenje usmerenu diskusiju o centralnim zadacima u oblasti komunalnih usluga. Članovi ove mreže će - zajedno sa iskusnim praktičarima iz opština - izgraditi potrebnu konsultantsku kompetenciju u okviru SKGO.

Zajedno sa privatnom privredom. Uključivanje privatnog sektora u revitalizaciju lokalne privrede je primaran cilj našeg rada. Iz tog razloga koncipiramo realne modele kooperacije koji su prenosivi na druge opštine. Veliku važnost pridajemo saradnji između opština. Mi poboljšavamo finansijsku situaciju javnih preduzeća za komunalno snabdevanje tako što uvodimo transparentan sistem obračunavanja troškova, izrađujemo investicione i planove o razvoju personalne strukture i izrađujemo predloge o redovnoj ili prinudnoj naplati naknada. Znanja o upravljanju finansijama i kontrolingu prenose se skrojena po meri u okviru kurseva obuke pri samom radu. U cilju jačanja sopstvene inicijative, manje opštine koje broje manje od 30.000 stanovnika podržavaju se putem manjih pilot- ili demonstracionih mera u cilju poboljšanja njihove tehničke ili socijalne infrastrukture.

Zajedno sa srpskom Agencijom za reciklažu i sa Privrednom komorom Srbije u tom smislu smo, na primer, osnovali interaktivnu Web-platformu za trgovinu sekundarnim sirovinama. Ova platforma će ubrzati izgradnju srpskog tržišta reciklaže i predstavlja važan modul za razvoj ekonomski održivih strategija upravljanja otpadom na opšinskom i regionalnom nivou.

Javno - privatna partnerstva (Public Private Partnership) u okviru upravljanja otpadom. Mi podržavamo ideje o javno-privatnom partnerstvu u domenu komunalnog uklanjanja otpada, posebno putem ciljanog rada sa javnošću. Iskustva izovakvih PPP-projekata preko SKGO stavljaju se na raspolaganje drugim opštinama. Reorganizacija komunalnih usluga, izmenjena podela poslova između države, privatne privrede i civilnog društva je težak politički akt balansiranja. Međutlm toje i potreban korak na putu demokratizacije. Opštine sa svojom nadležnošću za javne usluge imaju veliki udeo u tome.

Za više informacija obratite se:
Dr. Siegfrled Brenke
Projektna kancelarija `Modernizacija komunalnih usluga`
Takovska 9
11000 Beograd
Tel: 381 11 322 2124 i 381 11 322 3453
Faks: 381 11 322 4527
E-mail: office@gtz.co.yu
Website: www.mku.co.yu

Upravljanje zemljištem / Katastar - Ažurirane zemljišne knjige i modernizacija sistema za upravljanje zemljištem

Razni vidovi dokumentacije o granicama parcela i državinskim odnosima u Srbiji odražavaju istoriju ove zemlje koja se menjala tokom prethodnih 100 godina i više. Donekle pouzdani podaci o raspoređenosti parcela uglavnom datiraju iz vremena dinastije Habsburgovaca i danas se više ne podudaraju sa stvarnošću. U doba socijalizma, upis u zemljišnu knjigu nije bio uobičajen. Parcele su bile vlasništvo države, a isto je važilo i za zgrade i stanove. Registar zemljišnih knjiga je danas zastareo. Prema trenutnom stanju stvari, Srbija samo u Pokrajini Vojvodini poseduje ažurirani katastar. U pojedinim okruzima na jugu postoje samo isprave o zemljištu, tapije, koje bi se predavale u slučaju promene vlasnika; promene u pogledu izgradnje nisu evidentirane. Gradska područja prevedena su u „društvenu` ili „državnu` svojinu, i time je odvojeno pravo korišćenja zgrada od prava svojine nad parcelama. Ova podeljenost je prilikom prlvatizacije i ponovnog uspostavljanja starih svojinskih prava (restitucija) vodila do skoro nerešivih problema.

Zastarele zemljišne knjige. Za vreme trajanja socijalističkog talasa industrijalizacije, iz zemlje su nicale čitave gradske četvrti, a da se pri tom nije vodilo računa o starim pravima na zemljište. Na Novom Beogradu je? na primer, bez formalne registracije vršen prenos stambenog prostora na radnike. U narednim godinama se gradilo na toj „socijalističkoj svojini`, bez vođenja računa o prethodnim pravima nad zemljištem. U gradovima se danas izgradnja više ne podudara sa granicama parcela. Postojeće evidencije o parcelama su beskorisne. U slučaju investicija radi proširivanja ili izgradnje novih nepokretnosti, to dovodi do dugotrajnih pravnih sporova, a moguća su i neekonomična pojedinačna rešenja. Zainteresovani investitori zaziru od toga. Na gradskom području ni danas ne može zvanično da se kupi zemlja, a cilj je da se ovo stanje u buduće promeni putem izmena u ustavu.

Brzo razjašnjenje svojinskih odnosa. Nerazjašnjeni svojinski odnosi koče privredni uspon zemlje, a investitori oklevaju usled nedostatka pravne sigurnosti. Razvoj tržišta nepokretnosti koje bi cvetalo koči nerazjašnjena pravna situacija u slučaju društvene svojine. Otežava se urbanističko planiranje za čitave delove grada koje bi imalo dugoročniju perspektivu, kao i njihovo saniranje. To važi i u pogledu izgradnje infrastrukture zemlje. Šta treba da ostane državno vlasništvo, šta može da se prepusti opštinama u okviru samouprave, a šta može da se privatizuje? U kojoj meri postoje prava na restituciju od strane bivših vlasnika? U pronalaženju odgovora na ova pitanja, srpski političari i stručnjaci stupaju na nepoznato tlo.

Srpska Vlada je prepoznala da funkcionalna zemljišna knjiga i katastar predstavljaju osnovne preduslove za privredni rast i blagostanje u zemljj. Domaći i strani investitori se mogu privući samo ako postoje jasni svojinski i državinski odnosi. Stoga su ustanovljavanje državnog zemljišnog katastra i suzbijanje nelegalnih građevinsklh radova od visokog prioriteta. Kao savetodavno preduzeće sa dugogodišnjim iskustvom na tom polju, podržavamo Srbiju od 2001. godine pri teškom zadatku regulisanja prava nad zemljištem i stambenom svojinom. Pri tom ostvarujemo tesnu saradnju sa drugim domaćim i stranim donatorskim institucijama.

Sistem katastra i zemljišnih knjiga prema standardu EU. Imajući u vidu pristup EU kome se teži, Srbija sledi primarni cilj da se u relativno kratkom periodu obezbede zakonske osnove za funkcionalno tržlšte nekretninama i zemljištima. Uslovi za priključenje EU između ostalog predviđaju zaštitu svojine nad zemljištem kao i obezbeđivanje pravnih garancija; to su klasične funkcije zemljišne knjige i katastra nepokretnosti. Od 2003. godine podržavamo Republički geodetski zavod, koji je zadužen za katastar nepokretnosti (Real Estate Cadastre - REC) i sve više za registraciju svojinskih prava (zemljišne knjige), sa ciljem bitnog povećavanja pravne sigurnosti u pogledu svojine nad zemljištem i stanovima. Na nivou Republike podržavamo hijerarhijski niže institucije pri izradi odgovarajućih pravnih propisa i podzakonskih akata. Srednjoročno se teži ka preobražaju Republičkog zavoda u Zavod za katastar i zemljišne knjige koji bi se sam izdržavao i poslovao na neprofitnoj osnovi.

Moderni sistemi planiranja za opštine. Mi savetujemo opštinske i regionalne organe vlasti prilikom njihove izrade prostornih planova i planova o nameni površina. U okviru svoje politike decentralizacije, srpska Vlada nastoji da obezbedi dodatne prihode opštinama. Pri tom se poseban značaj pridaje naplati poreza na zemljište. Poreske stope i ključ za određivanje vrednosti mogu da se utvrde samo na osnovu ažuriranog katastra odnosno zemljišne knjige. Katastar nepokretnosti postaje centralni instrument za planiranje u opštinama kada se radi o investicijama u infrastrukturu. Kao važna baza informacija, hitno je potreban ažuriran katastar i zemljišna knjiga. Srbija je u ovom domenu u ogromnom zaostatku. Mi podržavamo Srbiju u trci sa vremenom. Obuka na samom poslu je važan sastavni deo našeg načina postupanja. Stručni kadrovi se upućuju u rukovanje modernim geografskim informacionim sistemima (GIS), a posle toga im se i dalje pruža podrška. U tom smislu osposobljavamo naše partnerske organizacije da prikupe potrebne informacije i da ih u skladu sa standardima EU dokumentuju i pripreme za upotrebu. Osim toga obezbeđujemo ekspertizu j potrebni hardver.

Partnerstva i strateška udruživanja. Koristimo naša iskustva stečena u praksi za praktičan rad. Uz našu podršku je zajedno sa pokrajinom Baden-Virtenberg, zastupljenom od strane Ministarstva za privredu i Pokrajinskog geodetskog zavoda Baden-Virtenberga, kao i gradom Štutgartom, zaživelo partnerstvo u cilju pružanja stručne podrške našoj srpskoj partnerskoj organizaciji. Ništa nije uverljivije od direktne razmene iskustava između stručnjaka. Mi moderiramo ovaj proces kritičkog dijaloga u saradnji sa srpskom Konferencijom gradova. Stalna Konferencija gradova i opština (SKGO) i njen „Odbor za urbanističko planiranje` služe kao platforma za komunikaciju. Pri tom se usaglašavamo sa drugim donatorskim Institucijama i državama koji sarađuju sa RGZ-om (Svetska banka, Evropska unija, Švedska, Norveška), ostvarujemo efekte sinergije i razmenjujemo iskustva.

Uključivanje snaga privatne privrede. Moderan sistem katastra podrazumeva tesnu saradnju između RGZ-a i privatnog sektora u Srbiji. Mi se stoga zalažemo za osnivanje strukovnog udruženja radi daljeg razvoja i profesionalizacije segmenta privatne privrede u oblasti geodezije u Srbiji. Samo na taj način srpska geodetska uprava može da sustigne svoje susede. Od 2002. registrovani su licencirani inženjeri geodezije, a osnovano je oko 500 inženjerskih biroa sa velikom potrebom za modernizacijom. Neke nemačke firme već su prisutne u Srbiji kroz saradnju sa domaćim partnerima.

Za više informacija obratite se:
Christoph Steinacher
Projektna kancelarija `Upravljanje zemljištem/Katastar`
Kralja Vukašina 2
11000 Beograd
Tel.: 381 11 369 2950 i 381 11 369 3436
Faks: 381 11 369 3439
E-mail: gtz.lamacad@eunet.yu



Reforma unutrašnjeg finansijskog sistema – Finansijska injekcija za opštine

Sa uvođenjem poreza na dodatu vrednost početkom 2005. godine, srpska Vlada je istovremeno pokrenula i sveobuhvatnu reformu finansijskog poravnanja unutar države. Opštine, odgovorne za komunalne usluge, održavanje javne infrastrukture i rad javnih preduzeća za komunalno snabdevanje zapale su pod priličan finansijski pritisak. Porez na maloprodaju, kao bitan izvor finansiranja opština, otpao je sa uvođenjem poreza na dodatu vrednost. Javne usluge i investicije su ugrožene usled slabe finansijske situacije u opštinama.

Finansijsko poravnanje za opštine. Obavezujući mehanizam za preraspodelu prikupljenih poreza između centralne vlasti i podređenih regionalnih i lokalnih vlasti do danas ne postoji. Raspodela naplaćenih poreza se svake godine iznova utvrđuje. Najrazličitije interesne grupe u tom procesu pokušavaju da ostvare svoj politički uticaj. Rezultat: opštine se suzdržavaju od uvođenja usluga na lokalnom nivou i od novih investicija. One se suočavaju sa velikim nesigurnostima kada se radi o planiranju, a često ne znaju šta tokom naredne godine mogu da realizuju i plate. Centralna vlast kritikuje opštinske vlasti zbog slabosti oko planiranja, dok opštine za lošu situaciju krive nedostatak volje za decentralizaciju centralne vlasti. Tek pred kraj godine se lokalnim i regionalnim vlastima saopštava visina sredstava kojima raspolažu. Pored toga i ekstremna privredna neuravnoteženost između regiona – a to znači veoma različiti poreski prihodi po glavi stanovnika – dodatno otežavaju izbalansirano finansijsko i interesno poravnanje.

Akt balansiranja za decentralizovanu fiskalnu upravu. Srpska Vlada teži decentralizaciji i snažnijem uključivanju opština u procese donošenja političkih odluka. Na taj način se stvara neophodno poverenje u odgovornu vladu. Vlada je svesna akta balansiranja između umanjenja poreskog opterećenja i obezbeđivanja dovoljnih finansijskih sredstava za opštine. O zakonu o finansiranju lokalne samouprave većalo se u odgovarajućim stručnim odborima, a skupština ga je usvojila u julu 2006. godine. Ključni elementi su uvođenje mehanizma za finansijsko poravnanje i reforma poreza na zemljište. Poresku stopu poreza na zemljište u buduće treba da odrede same opštine u vlastitoj odgovornosti, a prihode treba samostalno da naplaćuju i administriraju. To je odlučujući korak ka decentralizovanoj fiskalnoj upravi.

Kao iskusno međunarodno savetodavno preduzeće, mi podržavamo srpsku vladu pri uspostavljaju održivog finansijskog poravnanja između centralne vlasti i lokalnih i regionalnih vlasti. U teškom političkom dijalogu koristimo stranu ekspertizu. Mobilišemo stručno znanje instituta za finansijske nauke i uspevamo da pridobijemo saradnike poreskih uprava kao konsultante za naše partnerske institucije.

Pravedno finansijsko poravnanje. Nosilac ovog plana je Ministarstvo finansija. Mi obezbeđujemo strane ekspertize i kao konsultanti stojimo na raspolaganju nosiocu i nadležnom skupštinskom Odboru za finansije pri izradi predloga zakona i uredbi o sprovođenju. Budući ključ za raspodelu poreskih prihoda između različitih državnih nivoa je, razume se, predmet kontroverznih diskusija. Svesni smo rizika da će pitanje raspodele odlučiti i o sudbini finansijskog poravnanja. Stoga koristimo Stalnu konferenciju gradova i opština (SKGO) kao platformu za diskusiju, učesnicima stavljamo na raspolaganje materijale za obuku i informativne materijale i sa potrebnom nepristrasnošću moderiramo proces formiranja mišljenja između centralne vlasti i opština. SKGO fungira kao spona između raznih državnih nivoa uključujući i nosioce znanja iz civilnog društva, nauke i privrede. Stručne i rukovodeće kadrove institucija koje učestvuju obučavamo i usavršavamo na samom poslu. Samoinicijativa i angažovanost naših partnera daju nam povoda da optimistički gledamo u budućnost. Zajedno uz uspešno uvođenje poreza na zemljište u odabranim opštinama krčimo put ka osvajanju budućih izvora za finansiranje opština i poboljšavamo situaciju oko prihoda opština.

Strateški savezi sa drugim donatorima. Uz našu pomoć izrađena je konačna verzija usvojenog Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Na nivou poslovne politike ostvarujemo tesnu saradnju sa drugim multilateralnim donatorima, a posebno sa EUROPARAT-om i USAID-om. Prvi strateški savezi su već sklopljeni. Uvođenje poreza na zemljište dopunjuje nastojanja međunarodne zajednice donatora da se podstakne privredni razvoj na lokalnom i regionalnom nivou. Uvođenje poreza na zemljište na lokalnom nivou i decentralizovano utvrđivanje poreskih stopa značajno će poboljšati finansijsku situaciju u opštinama. Uverljivost reformi će, međutim, morati da se ocenjuje prema tome u kojoj meri se te reforme sprovode. Nama je stalo do toga da se planovi Vlade o finansijskoj reformi sprovode, ne gubeći iz vida šta je politički ostvarivo. Nakon kratkog dosadašnjeg toka projekta postoji osnovana nada da možemo da doprinesemo tome, da se javne komunalne usluge u buduće u sve većoj meri finansiraju iz sopstvenih prihoda od poreza.

Za više informacija obratite se:

Dr. Anke Scholz
Projektna kancelarija “Reforma unutrašnjeg finansijskog sistema u Srbiji“
Terazije 16/IV, stan 14
11000 Beograd
Tel./Faks: 381 11 3629 701
E-mail: gtzifs@bvcom.net